Богородичина црква на Вражјем камену

Црква Пресвете Богородице налази се у селу Доња Трница недалеко од Трговишта (Пчињски округ). Налази се на стенама поред реке Пчиње. Црква припада епархији Врањској.

Смештена је на високим каменим пирамидама у народу познатим као „Вражји камен“. Сам локалитет „Вражји камен“ веома подсећа на много познатију Ђавољу варош код Куршумлије, јер га чине камене купе високе и по 50 метара.

У народу горње Пчиње живо је веровање да Богородица у цркви лечи неплодност код жена.

Историја Црква Пресвете Богородице

Цркву Пресвете Богородице је крајем 14. века подигао српски властелин Дејан Марковић уз благослов Цара Душана, чијом је сестром Теодором Дејан био ожењен. Средњовековни назив ове цркве је био Просечник, јер је на овом месту, река Пчиња својим коритом пресекла стену и ту је управо природна граница између Горње и Доње Пчиње. Под овим именом се и помиње у старој повељи поменутог властелина Дејана.

Легенда Црква Пресвете Богородице

За место где се налази овај храм везују се многе легенде. Према једном предању, ђаволи су хтели да преокрену ток Пчиње која испод тече, према Бугарској и зато су код села Шајинце покушали да споје њене обале. Довлачили су са пчињских брда читаве стене, али ћудљивију реку нису могли да победе. Најзад су отишли у Кончуљску клисуру, према Косовском Поморављу.

Тамо су међу камењем нашли прави горостас. Упртили су га на леђа и вратили се натраг. Но, камен је био веома тежак и на путу су често одмарали. Кад су стигли близу Трговишта, запевали су први петлови. Ђаволи су онда бацили камен поред једне воденице и нестали. И тако тог јутра поред реке освану Вражји камен.

Друга легенда, везује се за један млади брачни пар који су се венчали у цркви, упркос противљењу њихових родитеља. Након излазка из цркве младенци су узјахали на окићене коње. Уплашен од свирке сватова и музиканата, младожењин коњ је појурио у провалију. Млада је потрчала према литици и скочила за њим. Весеље се претворило у жалост.

Из тог разлога у цркви се одавно не венчавају младенци, нити родитељи крсте своју децу, све због веровања да је уклета.

Постоје приче да жене које не могу да имају децу долазе када нема никог у цркви и настружу мало праха фресака и то пију, верујући да ће потом добити пород.

Богородичина црква се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја од 1958. године. У манастир Пресвете Богородице поред Пчиње верници долазе у највећем броју на Велики Петак.