Један од главних одлика српског Православља која није карактеристична за остатак хришћанског света јесте крсна слава. Пре примања хришћанства Срби су били многобожачки народ са врховним богом Перуном као централном фигуром. Поред њега сваки дом је имао и своје домаће божанство.
Срби су се најтеже одрицали тих домаћих божанстава. У средњем веку Немањин син Растко, касније Свети Сава, многобожачке идоле заменио је великим светитељима Цркве Христове.
Тако данас многи хришчански светитељи постадоше заштитници српских домова, цркава и манастира, породица и племена, села и градова, па и читавих покрајина и области. Тако је настала крсна слава.
Када се почиње славити крсна слава?
Слава се преносила и настављала са колена на колено са оца на сина, тако да се данас може лако закључити које су породице са истим презименима од једног претка, само по томе коју славу славе. Уколико славе исту славу онда су од истог претка, али су се током времена и расељавања удаљиле једне од других, и постале непознате.
Када отац предаје славу сину/синовима?
Уколико синови живе са оцем у истој кући, онда сви заједно славе славу. Међутим уколико неко од синова заснује своју породицу, ожени се и не живи више са оцем, он би требао у свом новом дому да почне да слави крсну славу. Данас је чест случај, што је сасвим погрешно да синови не славе крсну славу, изговарајући: „жив ми је отац и он слави“.
По правилу би требало да чим неко живи засебно и има своју породицу, да почне славити своју славу, јер је слава заштитник домаћег огњишта и помоћник у сваком раду, велики Божији благослов и заштитник свих укућана, нарочито деце.
Како се прима крсна слава од оца?
Прве године, када син заснује самостално домаћинство, он долази код оца на славу. Кад се колач исече, отац из своје десне руке предаје сину једну четвртину колача, пољубе се, један другом честитају славу, а отац пожели сину да са својом женом и децом, будућим унуцима и потомцима, дуго у здрављу и добром расположењу слави славу.
Син носи део колача кући, подели га са својом породицом, а већ наредне године почиње редовно да слави своју крсну славу.
Прочитајте: Значај крсне славе и како је она очувала православље међу Србима.
Међутим, нема никакве препреке да отац оде за славу код сина, а друге године син код оца. Сада када су они обојица домаћини, могу одвојено, у својим кућама, да славе крсну славу, да позивају своје госте, а могу и један другоме да оду у госте.
Ако отац умре, мајка најчешће одлази на славу код сина, али и она може у својој кући славити породичну славу. У сваком случају, родитељи не престају славити крсну славу, док год су у снази и могућности да је обележавају.
Слава се предавањем не исцрпљује, то није комад намештаја, који може да буде у само једној кући, то је породична светковина и док год постоји породица, па и у најмањем облику, као црква у малом, треба да просваља своју крсну славу.
