Манастир Покајница је једна од најлепших брвнара у браничевској епархији. Налази се између Велике Плане и Радовања.
Према прописима Српске православне цркве, обичај је да црква добије име или по светитељу коме је посвећена или по свом оснивачу (ктитору). Неретко, међутим, добија назив и у складу са мотивом са којим је основана.
Предање о настанку имена манастира Покајница
Постанак и сам назив манастира веже историјски догађај који се догодио. Народно предање говори да је војвода Вујица 1817. године, био један од главних учесника завере, која се окончала Карађорђевим убиством. Недалеко од манастира одиграло се убиство, сматра се да је био војвода Вујица који је усмртио свог кума Карађорђа и са собом понео његову одрубљену главу, одело, сабљу, ордење и 4000 дуката. Предање говори да је Вујица застао на једном пропланку да се одмори и да је тек тада схватио шта је учинио. У знак покајања и искупљења за грех одлучио је да подигне цркву. Изградио је цркву од Карађорђевих дуката, где су помогли Књаз Милош и кнегиња Љубица.
Црква је посвећена Светом Николају Мириклијског, али је остала упамћена како је народ наденуо – Покајница. Као мирска црква служила је до 1954. када је претворена у манастир.
Оригинални иконостас од 26 икона потиче из времена грађења цркве, како се претпоставља.Сматра се да је иконе начинио Константин Зоограф. Једна од најизразитијих икона на иконостасу је она светог Ђорђа, пошто садржи податке о години оснивања цркве и њеном ктитору. Конзерваторски радови на цркви изведени су 1951. године, а на иконостасу 1987/1988. године.
На самом улазу у порту манастира налази се конак из периода градње цркве, у коме је данас музејска поставка, а непосредно уз цркву је дрвена звонара. У порти се налазе и два нова конака, зидана у XX веку.
Свети Тадеј Витовнички је био манастирски старешина једно време.
