Манастир Свети Никита је српски средњовековни манастир који се налази на простору познатом као „Скопска Црна Гора„. Удаљен је петнаестак километара северозападно од Скопља, између села Бањани, Чучер и Горњани. Манастир је посвећен Светом великомученику Никити. Данас је део Охридске православне архиепископије.
Историја манастира Свети Никита
Историјских података о манастиру нема много али се сматра се да је манастир саградио српски краљ Милутин у 14. веку. Највише о првим вековима постојања манастира се може сазнати на основу повеља којом су Светом Никити различитим поводима издали краљ Милутин и византијски цареви Андроник II и Михаило IX.
Да је манастир постојао и пре српског освајања Скопља 1282. године, и обнове од стране краља Милутина, јасно указује један пасус из изгубљене краљеве повеље о прилагању Светог Никите Хрусијском пиргу. Пошто се о Милутиновим прецима говори у множини проистиче да су бар двојица краљевих претходника на српском престолу били приложници Светог Никите. Сматра се да су пре краља Милутина ову област контролисали Стефан Немања и краљ Стефан Првовенчани.
Према подацима из повеља Михаила IX и краља Милутина долази се до закључка да је манастир основао неки српски владар који је држао Скопље. То би највероватније могао бити Стефан Немања.
Међутим, не треба искључити ни могућност да су преци краља Милутина били само приложници или обновитељи манастира а да је оснивач манастира био неко од византијских владара или великодостојника из 11. или 12. века.
Како је у средњем веку ова област често мењала владаре верује се да је и манастир у једном тренутку доживео разарање. Углавном у време када је краљ Милутин запосео овај крај верује се да је манастир затекао у рушевинама. Од својих архитеката захтевао да се изгради потпуно нов манастир из темеља. Обнављајући манастир Светог Никите, краљ Милутин му је дао бројне поседе, углавном у околини Скопља. Сви они су били пописани у изгубљеној краљевој повељи манастиру, а затим и у хрисовуљама византијских царева Андроника II и Михаила IX, издатим на Милутинову молбу.
Крајем 14. века, током турских освајања манастир је тешко оштећен. Неколико деценија касније бива обновљен. Тек током 19. века су изграђени конаци и други помоћни објекти.
Чудотворни камен у манастиру Свети Никита
Унутар манастира се налази камен за који се верује да је чудотворан. Кажу да ко стане на камен, прекрсти се, помоли и изговори шта га мучи да ће му се жеља испунити. Разлог ове моћи у камену се крије у моштима које се налазе испод њега за које се верује да помажу да се верник уз молитву повеже са Светим Никитом и Богом. Чести посетиоци овог манастира су млади парови који не могу да имају деце, те деца и студенти који имају проблема са учењем. Парови који дуго нису имали децу често у захвалност Светом Никити својој деци управо дају то име.
Занимљиво је да су не тако ретко на овај камен стајали и посланици да се помоле пре избора. Сматра се чак да се испод камена налази урезани потпис краља Милутина и једног патријарха, као и један златан крст, чија величина није позната.
Локација манастира Свети Никита