Манастир Светог Саве Освећеног читав један век био под управом српских монаха

Манастир Светог Саве Освећеног (познат и као Мар Саба) је основан од стране хришћанског свештеника и оснивача јерусалимске цркве, Светог Саве Освећеног. Саграђен је у 5. веку и још тада је добио назив Велика лавра. Смештен је између Витлејема и Мртвог мора и сматра се за најзначајнији манастир Јудејске пустиње.

Историја манастира Светог Саве Освећеног

Историја овог манастира је дуга преко 1500 година. Свети Сава Освећени је постао монах још у осмој години живота.

Када је напунио осамнаест година долази у Свету земљу, где постаје послушник светог Јевтимија Великог. Године 478, он долази на место данашње Лавре и ту почиње организовање монашког живота.

Пошто прва мала црква, названа Теоктистос (од Бога сачињен), која је била посвећена Светом Николају, није била довољна за потребе братства, Свети Сава подиже велику цркву, данашњи католикон манастира, посвећен Благовестима Пресвете Богородице.

Свети Сава Освећени је по својој светости постао изузетно поштован у читавом свету. Умро је 532. године. Унутар цркве је постављен стаклени кивот са нетрулежним моштима Светог Саве Освећеног (438 – 532. године). У време крсташа оне су биле однешене на Запад и ту су биле све до 1964, када се свети Сава у једној визији јавио Латинима и наредио им да врате његове свете мошти у Лавру. Тако су мошти поново враћене у октобру 1965. године.

Манастир је четрнаест пута у својој историји доживео разне непријатељске нападе.

Долазак српског Светог Саве у манастир

Многи владари, црквени веродостојници и побожни људи су даривали овај манастир. Један од њих је био и Свети Сава (Растко Немањић).

Током његовог путовања кроз Свету Земљу, Свети Сава је прилагао многе драгоцености православним храмовима у жељи да обезбеди сигуран боравак српским монасима и поклоницима у овим крајевима. Тако је подигао конаке у ђурђијанском манастиру Светог Крста недалеко од Јерусалима. Потом је откупио земљиште на брду Сион и ту сазидао манастир за српске монахе, док је у Акри, тадашњем главном пристаништу палестинском, од Латина откупио цркву Светог Ђорђа, да послужи као безбедно прихватилиште монасима. Свети Сава је том приликом купио и кућу Јована Богослова позната као Сионска Горница где се наводно одржала Тајна вечера.

Приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио је великој манастирској Лаври Светог Саве Освећеног, чији је био сабрат. Нажалост многе светиње, укључујући и даривани манастир, црква и кућа су у каснијим крсташким походима уништени.

Завештање Светог Саве Освећеног

Према живом предању, Свети Сава Освећени оставио је завештање да се после његове смрти његово жезло – патерица преда архијереју царског рода и истог имена кад буде дошао у манастир. Када је свети Сава (српски) први пут посетио овај манастир, 1229. године, ово завештање је испуњено. Жезло Светог Саве Освећеног, који се налазио на зиду цркве, припао је Светом Сави (српском). Ово жезло се и данас чува у светогорској ћелији која се зове Патерица. Тад је Свети Сава српски добио и чудотворну икону пресвете Богородице тројеручице, која се и данас чува у манастиру Хиландару. И добио је чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице, која се чува у испосници Светог Саве у Кареји, на Светој гори.

Из историјских списа познато је да је манастир Велика лавра била под управом српских монаха готово 130. година.

Из хрисовуље царице Маре, супруге турског цара Мурата другог, кћерке Ђурђа Бранковића, види се да је постојао уговор између Јерусалимске патријаршије и Српске цркве. Српски монаси су дошли у лавру Светог Саве Освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша. Они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом Симеуну. Када су на патријарсијски престо дошли Грци, односно патријарх Теофил, исплатили су дуг Србима за градњу куле и поставили за игумана Грка.

Прочитајте: Један од најстаријих манастира се налази у једној од највећих муслиманских земаља на свету

Манастир данас

Велику лавру данас походе поклоници православља из целог света. У пустињи око Лавре су високе температуре од 45 до 50 степени, а киша врло ретко пада, можда три или четири пута годишње. Једини извор у читавој околини се налази унутар манастирског комплекса. Манастиру је у потпуности без електричне струје, осим у случају неких поправки и грађевинских радова.

У манастир је забрањен улазак женама.