Овај манастир је годинама незаобилазно одредиште или одмориште стотинама хиљада људи који су се у њега запутили или тек пролазе делом аутопута Коридора 10, између Врања и Бујановца. Манастир је посвећен преподобном оцу Прохору Пчињском, по коме и манастир носи име.
Како доћи до манастира Прохор Пчињски?
Да би се стигло до манастира Прохор Пчињски, који је тик уз саму границу са Македонијом, скреће се лево са аутопута Коридора 10 код села Давидовац, девет километара јужно од Врања. После тридесетак километара вожње кроз живописан предео, стиже се до узвишеног и нестварног призора, до горњег тока реке Пчиње, проглашеног за „Предео изузетних одлика“, што је прва категорија после националног парка. Манастир се налази недалеко од села Јабланица, које се нажалост данас налази пред нестанком.
Манастир светог Прохора Пчињског подигао је византијски цар Роман IV Диоген који је владао од 1069. до 1071. године.
Легенда о настанку манастира Прохор Пчињски
Када је Диоген, био у лову на планини Козјак, сусрео се са пустиножитељем Прохором, који му је прорекао да ће постати цар. Али га опомену да не заборави на старог пустињака. Диоген послуша старца, отпутова у Цариград и убрзо постаде цар. После кратке владавине, и ропства, по повратку у Цариград Роману Диогену бивају, по налогу тадашње цариградске владе, усијаним гвожђем ископане очи.
Диоген је био један од многих слепих царева. Кад се Бог одазвао његовој молби и открио му место пребивања светих моштију пустињака, он је узевши их из пећине у којој се Св. Прохор подвизавао, кренуо да их однесе у Нагорички храм у Македонији и да их тамо положи.
Но сишавши до реке Пчиње, недалеко од пећине, свете мошти се више нису могле одатле покренути. Разумевши вољу светитељову Роман Диоген му подиже храм у коме положи његове свете и чудотворне мошти, из којих до данас тече свето миро. Манастир је у 14. веку обновио српски краљ Милутин.
Манастирски комплекс је други по величини у Српској православној цркви. Манастир Прохора Пчињског је једини у СПЦ у којем тече свето миро светитеља. У њему су се десила многа Божија чуда.
Читав овај крај око манастира је проткан вером и православљем. Све је некако другачије и напросто се осећа та прошлост и мистичност овог места. Једном ко овде дође увек пожели да се врати.
Прочитајте: Заборављена долина српских краљева и место рођења Светог Саве
Извор: telegraf.rs
