Da bi jednom bratu ukazao na njegove nedostatke, kao što je radio sa svima nama, uzimao bi primer iz prirode i njegovog života i govorio mu: „Treba da znaš čedo moje, da ništa nije nastalo bez razloga i slučajno .
Sve ima svoju svrhu. Ništa se ne dešava bez uzroka. Čak ni borova iglica sa drveta ne pada ako Bog to ne želi. Zato ne treba da brineš zbog svega što ti se dešava. Tako postajemo sveti.
Pročitajte i ovo: Da li se čoveku daje anđeo čuvar?
Evo! Ti se brineš zbog tvoje porodice, mučiš se nekad zbog žene, nekad zbog dece. Oni te, međutim, duhovno uzvisuju. Da njih nema,ti uopšte nebi duhovno napredovao. Njih ti je darovao Bog zbog tebe. Ali, reći ćeš mi, zar nije dobro da trpimo od onih koje volimo?
Pročitajte i ovo: Ne odustaj Bog je uvek uz tebe
E! Tako Bog hoće. A ti si mnogo osetljiv i od brige te boli želudac i stomak. Nije li tako?“ Jeste, starče, ali, je li rđavo ako je neko osetljiv? „Da“, odgovori mu starac. „Rđavo je kada je neko i suviše osetljiv, kao ti, jer prevelika briga, kao i kod tebe, izaziva razne telesne bolesti.
A znaš li da su sve duševne bolesti demoni?“
„Ne, nisam znao“, odgovori mu brat. „Eto, sad znaš“, završi starac.
– Duhovna pouka starca Porfirija Kavsokalivita
