Како доћи до манастира Прохор Пчињски?

Да би се стигло до манастира Прохор Пчињски, који је тик уз саму границу са Македонијом, скреће се лево са аутопута Коридора 10 код села Давидовац, девет километара јужно од Врања. После тридесетак километара вожње кроз живописан предео, стиже се до узвишеног и нестварног призора, до горњег тока реке Пчиње, проглашеног за „Предео изузетних одлика“, што је прва категорија после националног парка. Манастир се налази недалеко од села Јабланица, које се нажалост данас налази пред нестанком.

Манастир светог Прохора Пчињског подигао је византијски цар Роман IV Диоген који је владао од 1069. до 1071. године.

Легенда о настанку манастира Прохор Пчињски

Када је Диоген, био у лову на планини Козјак, сусрео се са пустиножитељем Прохором, који му је прорекао да ће постати цар. Али га опомену да не заборави на старог пустињака. Диоген послуша старца, отпутова у Цариград и убрзо постаде цар. После кратке владавине, и ропства, по повратку у Цариград Роману Диогену бивају, по налогу тадашње цариградске владе, усијаним гвожђем ископане очи.

Диоген је био један од многих слепих царева. Кад се Бог одазвао његовој молби и открио му место пребивања светих моштију пустињака, он је узевши их из пећине у којој се Св. Прохор подвизавао, кренуо да их однесе у Нагорички храм у Македонији и да их тамо положи.

Но сишавши до реке Пчиње, недалеко од пећине, свете мошти се више нису могле одатле покренути. Разумевши вољу светитељову Роман Диоген му подиже храм у коме положи његове свете и чудотворне мошти, из којих до данас тече свето миро. Манастир је у 14. веку обновио српски краљ Милутин.

Манастирски комплекс је други по величини у Српској православној цркви. Манастир Прохора Пчињског је једини у СПЦ у којем тече свето миро светитеља. У њему су се десила многа Божија чуда.

Читав овај крај око манастира је проткан вером и православљем. Све је некако другачије и напросто се осећа та прошлост и мистичност овог места. Једном ко овде дође увек пожели да се врати.

Прочитајте: Заборављена долина српских краљева и место рођења Светог Саве

Извор: telegraf.rs

Чланак Највећа светиња јужне Србије – ко једном уђе у овај манастир увек пожели да се врати се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Како се обући пре одласка у манастир Острог?

Веома је битно како приступамо светињи, како смо обучени. Одећа нам говори поштовање према светињи. Жене треба да су повезане са марамом, не откривених ногу и руку, а мушкарци дуге панталоне и мајице дугих рукава. Често се може приметити код туриста да не прате правила манастира, а веома је битно како приступамо и физичким изгледом и душом самој светињи.

Прочитајте и ово: Десет (не)познатих манастира које вреди посетити

Понесите личне ствари својих ближњих

На Острог можете понети личне ствари и  ствари својих ближњих, где се остављају да преноће поред моштију Светог Василија Острошког. Након преноћења ствари су благословене. То је као да вас је лично Свети Василије благословио.

Из манастира ништа не смете узети

Поклоници добре воље, носе и дарове монасима, то може бити, кафа, шецер, уље и други дарови. Из манастира можете купити освећену водицу и уље или пак запалити свећу за здравље или за мртве ближњих. Оно што никако не смете је да узмете нешто из манастира, па чак ни каменчић.

Чудотворни манастир Острог

У манастиру су десила безбројна исцељења, које монаси редовно записују и чувају као подсетник чудотворних моћи ове светиње.

Прочитајте и ово: Једна фреска у манастиру код Пирота изненађује све вернике који је први пут виде

Како да знамо да ли смо Богом благословени?

Једноставно осетићете спокој, мир, радост у вашем срцу, сваки терет, бол у вама је нестао, као да сте се поново родили. Али, ако не осетите ништа од овога, значи да нисте приступили светињи чиста срца, треба још јаче и усрдније да се молите. Све што је чисто и искрено поштено се врати.

Веб сајт манастира: manastirostrog.com

Чланак Шта понети у Острог и како се понашати у светињи? се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Чудотвордна вода манастира Ђунис

Предање о чудотворној води манастира Ђунис потиче још из 1898. године. У њему се каже да се Богородица приказала тринаестогодишњој девојчици, пред којом се тада отворио извор. Мајка Божија га је благословила и прорекла да ће лечити болесне.

Мајка Божја казала је тада девојчици да пренесе сељанима да на том месту подигну цркву, а да би означила тачно место градње, бацила је крчаг воде на камен.

Манастир Ђунис са Црквом Покрова Пресвете Богородице осветио је патријарх српски Павле.

Сваке године, 14. октобра када се слави празник Покров Пресвете Богородице, у манастир Ђунис дође и по неколико хиљада верника, који желе да присуствују бдењу и јутарњој литургији.

Чудесна исцељења изворске воде од манастира Ђунис начинила су право место ходочашћа. Мештани околних села препричавају да су многи непокретни, пошто су се напили воде са извора поред цркве, проходали, слепи прогледали, а неми проговорили.

Прочитајте и ово: Најмања црква у Србији и на Балкану

Видео прилог:

Преузето од: kurir.rs

Чланак Чудотворни извор манастира Ђунис – вода која исцељује се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Сама црква је подигнута у првој половини 17. века на малом узвишењу које доминира околином. Црква је јако малих димензија и у њу не може да стане више од три верника.

Једна од најмањих цркава у Србији

Спољашње димензије цркве су четири са 2,62 метра, црква је до стрехе висока само 1,80, а у унутрашњости простор од улаза до олтара има дужину од само метар и по. Места има само за свештеника и највише два верника. У цркви постоје и фреске из 17. века које су рестауриране пре 30 година и поново пре пет година.

О њој се кроз историју прелиће мит. Верује се да је саграђена у време када су за Србе настале повољније политичке и верске прилике између 1650 и 1660 године.

Предање каже да је тадашњи турски ага, надлежан за овај крај, дозволио градњу цркве под условом да буде што мања, да може да се подигне за само једну ноћ и да је на неприступачном месту. Све је испоштовано и тако је за једну ноћ никла црква посвећена Светој великомученици Марини коју народ од милоште зове Мариница. Још пет сличних храмова, чијих остатака више нема, никли су у то време у близини, нешто ниже у долини речице Људске.

Ова црквица се данас налази под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја.

И поред своје величине постоји још мања црква од ње. Најмања црква се налази у околини Ариља а више о тој цркви прочитајте на овом линку.

Чланак Једна од најмањих цркви у Србији – свега три верника може да прихвати се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Идеја за изградњу прве цркве или манастира на Антарктику  појавила се 1990. године, а пројекат је заживео касније када је и одобрен од стране тадашњег руског патријарха Алексија II. Након тога је кренуло прикупљање донација широм Русије.

Православна руска црква на Антарктику

Црква на Антарктику је изграђена од сибирског бора у традиционалном руском стилу. Висине је око 15 метара.

Постављена је на узвишењу изнад Белингсхаусенове истраживачке станице и може да прими око 30 верника.

Освештана је 15. фебруара 2004. године, од стране епископа и игумана који су специјално за ову прилику посетили Антарктик у пратњи других свештеника и ходочасника.

Прочитајте: Десет (не)познатих манастира у Србији које вреди посетити

Свештеници који овде бораве осим што служе у цркви они су уједно и део руских истраживача који бораве на Антарктику.

Њихов основни задатак је да се моле за душе 64 руских истраживача који су погинули на Антарктику у експедицијама.

Прочитајте: Руска црква у срцу Београда

Аутори фотографија: Агенција Танјуг

Чланак Најјужнија православна црква на свету – Црква Свете Тројице на Антарктику се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Ово место данас има свега 11 становника и велики број камених кућа смештених у врлетима Поповог поља надомак Требиња. Последњих неколико година ово место носи епитет херцеговачка „свете земље“.

Ко је био Свети Василије Острошки?

Стојан (Свети Василије) је крштен у Цркви Светог Николе у близини родне куће и одрастао уз богобојажљиве и смерне родитеље који су пре свега били добри људи. Осим њега нису имали друге деце, и Стојан им је био највеће благо.

У та тешка времена немаштине и сиромаштва Стојан је био сведок мајчиних доброчинстава према ближњима, и сиромашнима. Предање каже да је Стојан био веома побожан и да је свакодневно посећивао цркву и живео уз молитву.

Кажу да никада није учествовао у народним весељима, нити се хватао у коло крај цркве. Из страха да им сина јединца не одведу Турци у јањичаре родитељи Петар и Ана дали су Стојана у манастир Ваведења Пресвете Богородице у Завали. Стојан Јовановић је тако као дечак, од скоро 11 година, постао манастирски ђак.

После неколико година проведених у Завали, Стојан је наставио искушенички живот у манастиру Тврдош. Стојан Јовановић замонашио се и добио име Василије између 1630. и 1635. године, што значи да је тада имао око 25 година. Свети Василије је из Тврдоша и приградског манастира код Оногошта прешао у манастир Острог у Црној Гори. Дубоко прожет духом и традицијама православног монаштва, служио је Богу и народу.

Родно село светог Василија

У Мркоњићима, родном селу Светог Василија, на темељима оронуле куће Јовановића, подигнут је храм Светом Василију Острошком. Налази се на десној страни пута када се долази из правца Требиња. На левој страни пута је Храм Светог Николаја у коме је светитељ крштен.

Поред се налази гробље на ком почива и Света Ана, мајка Светог Василија. На празник Светог Василија Тврдошког и Острошког Чудотворца, 12. маја село Мркоњићи походи велики број верника, који долазе да се помоле свецу.

Прочитајте и ово: Шта понети у манастир Острог и како се понашати у светињи?

Чланак Ово је место рођења Светог Василија Острошког се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Црквица Светог Илије која припада Епархији жичкој Српске православне цркве смештена је на стеновитом врху узвишења Градина.

До ове светиње, са које се као на длану види пола западне Србије води само једна уска и каменита стаза. То не представља проблем да цркву Светог Илије на Градини годишње посети неколико хиљада верника.

Црква постоји већ неколико векова. Још за време турске владавине представљала је једино место у том крају на ком се чувало српство и вера у Бога.

Црквица Светог Илије малих је димензија, зидови су окречени у бело, а на крову који је направљен од тесаног камена и даље на месту стоји накривљени крст, упркос свим ветровима и громовима. У унутрашњост воде масивна храстова врата, а у ову духовну кућу у исто време могу ући само два верника јер места више нема.

У њој се три пута годишње одржава богослужење на Беле покладе, Илиндан и Усековање главе светог Јована Крститеља. Када се стрмом стазом стигне до светиње, верници би требало три пута да обиђу око цркве, а према народним веровањима онај ко је грешан не би требало да се упусти у ову авантуру, јер може да падне у понор.

Прочитајте: Црква Мариница – једна од најмањих у Србији.

Народна предања о постанку цркве наводе да је првобитно подигнута на другом месту. Једно од њих наводи да је црквица из Прилика пред Османлијама одлетела на врх Градине, док друго говори да је Бог помогао месним Србима да је пренесу на њено данашње место.

Чланак Ово је најмања црква у Србији и региону се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Насупрот томе, многи од њих обиђу знаменитости Италије – Рим, Венецију и Фиренцу, ривијеру Шпаније и Француске, Париз, Праг и Беч. Све овеградове и земље, без сумње, треба видети. Али, најпре треба походити место које се с правом може назвати колевком српске историје, духовности и културе.

Том месту, од времена Светог Саве до данас, посвећене су стотине хиљада страница књига и научних радова, као и бројна уметничка дела. У том месту родиле су се идеје које су осветлиле пут Србима у најтежим временима. Ту је природа сачувала исконску чистоту и лепоту, којом се Стефан Немања задивио пожелевши да на некадашњем „пустом ловишту зверова“ подигне величанствен храм Богородице Добротворке „на покој и умножење монашког чина“

Манастир Студеница на листи УНЕСКО-а

УНЕСКО је још давне 1986. године препознао значај Студенице стављајући манастирски комплекс и биорезерват природе Студеница-Голија на листу светске културне баштине. Са свешћу о изузетном значају ове древне целине, са одликама које су универзалне и јединствеза читаво човечанство, Студеницу посећује велики број страних туриста. Они знају где су се и зашто упутили из веома удаљених крајева, какви су Кина и Јапан, Сједињене Америчке Државе и Аустралија.

Држава Србија заједно са Министарсвом културе, Републичким заводом за заштиту споменика културе и другим релевантним институцијама континуирано помаже да се у Манастиру Студеници обаве и приведу крају неопходни конзевраторско-рестаураторски радови. Све са циљем да Студеницу и сва њена блага оставимо у наслеђе генерацијама које долазе. Генерацијама које ће једног дана управљати Србијом, лечити њене становнике, радити у њеним фабрикама, бавити се архитектуром, математиком и физиком, достојно служити својој земљи у војсци, полицији и друго.

Прочитајте: Десет (не)познатих манастира које вреди посетити

Тим генерацијама, наводимо, на крају, следеће чињенице:

Богородичина црква у Студеници подигнута је 150 година пре Дуждеве палате у Венецији, 246 година пре Брунелескијеве Катедрале Дуомо у Фиренци, 464 година пре Таџ Махала у Индији, 668 година пре Биг Бена у Лондону, 692 године пре Гаудијеве SagradaFamilia-e у Барселони, 697 година пре Ајфеоловог торња у Паризу.

Величанствено сликарство Богородичине цркве настало је читавих 96 година пре Ђотових фресака у Капели Скровењи у Падови, 100 година пре Дучовог ремек дела Maestà у Сијени, 219 година пре Мазачових фирентинских фреска. Студеничко Распеће старије је од Леонардове Мона Лизе чак 296 година; 291 годину старије је од славног Диреровог Аутопортрета, 302 године од Рафаелове Атинске школе, 303 године од Микеланђелових фресака Сикстинске капеле.

Прочитајте и ово: Најмања црква на Балкану се налази у Србији

Студеничка мермерна скулптура настала је 290 година пре Микеланђелове скулптуре Pietà, 475 година пре Вермерове слике Девојка са бисерном минђушом, 542 године пре Фонтане ди Треви у Риму. Студенички сунчани часовник урезан крај јужног портала Богородичине цркве старији је од астрономског часовника у Прагу чак 220 година.

Благо манастира Студеница

1 од 22

Извор: studenicainfo.rs

Чланак Упознајте благо Србије – посетите манастир Студеницу се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Препоручујемо да посетите неке од ових светиња:

Манастир Каона код Шапца

Манастир Каона се налази у истоименом селу у општини Владимирци. Припада Епархији шабачкој и налази се под заштитом државе као културно добро од изузетног значаја. Према народном веровању манастир је задужбина Иконије, сестре Милоша Обилића. У манастиру Каона се чува делић моштију Преподобне мајке Параскеве у народу познате као Света Петка.

Манастир је специфичан по обреду који се обавља за време крштења. У манастиру Каона се крштење обавља по ранохришћанском обичају такозваним погруживањем, односно потпуним потапањем онога ко се крсти у воду. Овај чин се обавља у специјално креираном базену у облику крста. Света вода каонска је константне температуре од 11 степени Целзијусове скале и сматра се врло лековитом, а посебно помаже у лечењу очних обољења. Крстионица у овом манастиру је рађена по узору на крстионице из града Тебе у Тесалији (Грчка). Сама локација манастира се често сматра „Рајем на земљи“, захваљујући живописној околини манастира. Манастир Каона је удаљен од Београда око 100 километара а градови Шабац и Ваљево такође нису далеко од ове светиње. Опширније о манастиру Каона.

Манастир Вратна код Неготина

Манастир Вратна је манастир који припада Тимочкој епархији. Налази се у истоименом селу, удаљеног 40км од Неготина и око 20км од Брзе Паланке. Манастир је захваљујући огромним, до 30 метара високим, стенама која подсећају на врата или капију, добио име Вратна.

Природа је овај крај хиљадама година обликовала и начинила га једним од најлепших предела у Европи. Овде се чак налазе и највиши природни мост у Европи, од којих се два од три налазе у непосредних близини манастира. Опширније о манастиру Вратна.

Манастир Тресије

Засигурно један од најлепших космајских манастира. Манастир је смештен изнад стрмо усеченог корита потока Мале Тресије по коме је и добио име. Камени надгробник из трећег века и оловне цеви водовода причају да је још у римском времену овај простор човек настањивао.

Манастир се налази близу данашњег пута Сопот — Младеновац, од Сопота је удаљен 6–7 km, а од Младеновца око 15 km. Под покровитељством манастира одржавају се манифестације Под липама манастира Тресије (7 јула) и такмичење фрулаша Србије (прва недеља у септембру). Опширније о манастиру Тресије.

Манастир Никоље код Овчар Бање

Манастир Никоље се налази у селу Рошци недалеко од Овчар Бање. Смештен је у прелепом крају Овчарско-кабларске клисуре у подножју планине Каблар. Вук Стефановић Караџић је забележио једном приликом да је у овом манастиру живело чак 300 калуђера.

Из ове цркве потиче чувено Никољско јеванђеље писано на ћирилици у кожном повезу са „златним“ минијатурним илустрацијама. Данас се Никољско јеванђеље налази у Ирској. Никољска црква је мала и необично је то што се у њу улази са јужне стране цркве. Опширније о манастиру Никоље.

Манастир Раковица код Београда

Манастир Раковица се налази у насељу Раковица, неких 10км од центра Београда. Верује се да је овај манастир настао током 14. века. Прва монашка школа у Србији је отворена управо у манастиру Раковица. Велики број верника посећује овај манастир јер се ту налази гроб патријарха Павла.

Осим њега у манастиру Раковица су сахрањене и друге знамените личности попут патријарха Димитрија,Тодора Обреновића (син Милоша Обреновића), Васе Чарапића, једног од вођа Првог српског устанка. У склопу манастира се налази чудотворан извор Свете Петке за који се верује да помаже у лечењу разних болести. Опширније о манастиру Раковица.

Манастир Стубал код Краљева

Манастир Стубал се налази у истоименом селу недалеко од Краљева и Врњачке Бање. У манастиру се налази камен који подсећа на стуб по чему је и овај манастир и добио име. Верује се да овај камени стуб који је остатак од старог манастира има чудотворна дејства.

Оно што овај манастир одваја од осталих јесте и Библијски парк. Око манастира се налазе реплике Јерусалимских светиња, Голготе, Христове гробнице, макете планине Синај. Од 2000. године манастир је добио на дар из града Јашија, покров свете Петке и од тада се сваког петка служи молебан и износи покров Св. Петке ради целивања. Опширније о манастиру Стубал.

Манастир Рача на Тари

Манастир Рача је удаљен 6км од Бајине Баште. Смештен је у подножју планине Таре. Окружен је изузетним туристичким местима попут националног парка Тара, кањона реке Дрине. Недалеко од манастира се налази и Мећавник (Дрвенград).

У манастиру се једно време чувало Мирослављево јеванђеље а Патријах Павле је у два наврата био монах у овом манастиру. Према предању, оснивач манастира је био краљ Драгутин, чији део моштију се данас чува у овом манастиру. Данас се налази под заштитом државе као културно добро од изузетног значаја. Припада епархији жичкој Српске православне цркве. Опширније о манастиру Рача.

Манастир Средиште код Вршца

Недалеко од Вршца, у селу Мало Средиште смештен је манастир Средиште посвећен Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Манастир је саграђен на падини са које се пружа сјајан поглед на српски и румунски део Баната.

Сматра се да је манастир изградио деспод Јован Бранковић крајем 15. века. У манастиру се чува чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице. Опширније о манастиру Средиште.

Манастир Свети Сисоје (Сисојевац)

На 15-так километара од манастира Раваница, крај реке Црнице, смештен је велелепни манастир Светог Сисоја Синаита (Сисојевац). Манастир припада Епархији браничевској. Као ктитор овог манастира помиње се монах Сисоје Синаит који је и сахрањен у манастиру.

Верује се да је изграђен крајем 14. века. Манастир се налази у селу Сисевац а у околини манастира се налази неколико већих градова: Деспотовац, Ћуприја, Параћин и Јагодина. Опширније о манастиру Свети Сисоје.

Манастир Ајдановац код Прокупља

Ајдановац се налази у близини Прокупља на обронцима планине Велики Јастребац. Смештен на веома живописном месту са надморском висином од око 750 метара он је данас једини сачувани средњевековни манастир у Топлици.

Занимљиво је да постоји предање да је манастир добио име по турском бегу по имену Ајдан који је сачувао овај манастир од пустошења. Удаљен је од Прокупља 27км, а од Блаца око 15км. Припада Епархији нишкој и заштићен је као културно добро. Опширније о манастиру Ајдановац.

Прочитајте: Чудотворни извор манастира Ђунис

Чланак Десет (не)познатих манастира које вреди посетити се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

„Стуб живота“ како га многи називају висок је око 40 метара. Црква посвећена св. Максиму Исповеднику потиче из 9. века.

Црква на високој стени

До ове цркве се једино може попети уз помоћ руку, ногу и нешто среће. Дуго је ова црква била запуштена, највише због неприступачности јер се налази на веома високој стени.

Прво забележено пењање догодио се 1944. године, када су планинари Александар Јапардзе и Леван Готуа на врху пронашли тело претходног становника. Претпоставља се да је у питању било место тихе контемплације и молитве, намењено пустињацима који су желели да се одвоје од остатака света.

Прочитајте и ово: Прича од древној „црвеној“ цркви у Бугарској

Интензивнија истраживања спроведена су између 1999. и 2009. године, када су објекти обновљени помоћу Националне агенције за очување културне баштине Грузије, и дозидана Црква Симеона Столпника.

Прочитајте и ово: Рушевине храма из 6. века пронађени у долини реке Тамнаве

Чланак Грузијски „Стуб живота“ – Црква на 40 метара високој стени се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.